Brčko, Varšava i Višegrad

"...znam ko je počeo rat

znam šta je glad

znam kad su Šešeljevci 

došli u moj grad..." (E. M.)

Edo Majka je rođen u Brčkom. Probajte nekome ko je bio u tim gradovima objasniti da nije bilo genocida. To bi bilo kao da nekom Poljaku kažete da nije bilo Varšavskog geta.

Institucionalizovano nijekanje genocida je još jedan u nizu nasilnih pokušaja ekstremnog nacionalizovanja masa. Natpis nije skidao prosječni Višegrađan, nego policija.

Demokratska filozofija ljudskih sloboda ovdje udara u svoje temelje. "Demokratska" institucija sa jedne strane, koja lažiranjem pokušava opravdati svoje "demokratsko" postojanje i društvo sa druge koje ima jedino istinu kao opravdanje svog identiteta. Ovo prvo ima policiju i specijalce; jači su i mogu zatirati druge.

Demokratija i vladavina naroda ne postoje ako ih stvaraju ljudi koji žele da se pomenuto napravi na genocidnim principima. Genocidni princip se danas zamjenjuje nijekanjem genocida, da bi opstalo. Društvo u RSu nije demokratsko i neće biti dok istina ne bude prihvaćena. Kad bi se prihvatila, RSa ne bi bilo. Zato im je ovo jedini način.

Taj način nije u skladu sa ljudskim shvatanjima pravde i morala. Iako je bilo mnogo društava koja su nastala ovim putem, uglavnom su sama sebe uništila. Nacistička Njemačka je do 1945. sakrivala genocid. Kad je otkriven i prikazan svijetu, Njemačka je već izgubila nezavisnost, ekonomiju, industriju i 10 miliona ljudi. Kad bi RS prihvatio genocid kao osnovu za izgradnju društvene zajednice, to bi bio znak da su pali. 

Zato se trude ovako, kako zna samo najgori šljam pripadnika ljudske vrste. Aušvic i Stražište, nema razlike, šljam se prepoznaje po raboti, ne po mjestu rabote.

Nacistima su sudili 1946. i redom ih streljali. Suđenja su trajala po mjesec dana. Mi smo naše naciste, zbog razloga kojima ovdje nije mjesto, pustili da žive na svom ranču sagrađenom na grobljima. Na dušu njima i onima koji su to dopustili.