FB: u 00:00 sati su se pojavile prve notifikacije da mi šaraju po zidu. To je moj zid, halo, tu bih valjda ja trebao da pišem. Dopustio bih nekima, koje sam zavolio zbog učtivih i pismenih izraza, ali kad vidim koliko ljudi ima tu i koliko ih jedva čeka da naspreja neku ogoljenu frazu na zid, osjetio sam policijsku obavezu da spriječim vandaliziranje binarnim grafitima. Brzo sam zabranio šaranje po zidu. Provuklo ih se troje, sreća dragih i toplih ljudi, a ostali su me zatrpali porukama u inboks.
Da bih ispoštovao kulturu dijaloga morao sam odgovoriti na sve čestitke. Tog rođendanskog jutra sam izgledao kao Džim Keri kada glumi "onog sa nebesa". S tim što sa ja sam morao praviti kafu.
Agonija je trajala i sutradan, istina u puno manjem broju. Ispod rege sam imao strašan broj "najboljeg", uz razne prefikse. Sreće i radosti je bilo tu negdje na pola od najboljeg. A iskušavanje najboljeg dešava se, obično, na veče rođendana.
Kod nas vlada adet da onaj koji slavi ima i da plati. Tako dok ostali krkaju, slavljenik, koji ima jedan dan u godini kada mu svi govore da mu žele najbolje i najsretnije, obično razmišlja koliko je u minusu. Ta razmišljanja su još gora u agonijama mamurluka. Sretan rođendan! Jah...
U skladu sa normama paralelnih tekovina, mora se priznati da je ovo paradoks svoje vrste.
Matematika je neumoljiva - pet prijatelja, po pet pića, pića do dvije i po marke - 62,5 marki. Bez ostalih dodataka, nije bitna cifra koliko naredna usporedba. Dovoljno da vam se smuči kad vam ujutro neko kaže - sretan rođendan.
Sa druge strane, pet prijatelja po jedno piće slavljeniku - svakome minus 2,5 marke. A?
Usrećite slavljenike, ne samo lijepim riječima, nego i sitnom i malom gestom koja vama ne znači ništa, a slavljeniku puno. Biće sretan i radostan, što i zaslužuje, i sa finansijske strane biće na konju. A za još malo troška i na stolu.
Ili pod stolom.
Nema komentara:
Objavi komentar