Razumjeti

Nije ni čudo što se toliko ljudi vežu za pse i mačke. Daš mu da jede, pije, svaki dan zapiša stablo, navakat da navali na neku ženku i on te voli. Jednostavno, bez riječi i razumjevanja. Ja ti dadnem minimalno dovoljno za život i ti me voliš. Ljudi su dosta drugačiji.
Godine evolucije učinile su da se zaista razlikujemo od pasa i ostalih životinja. Nisu samo izgled i hodanje u pitanju, to je niz kompleksnih strana ličnosti. A razlikujemo se između sebe toliko da nam je jedan od najvažnijih ciljeva razumjeti različitosti od drugih. Barem bi tako trebalo da bude.
Skala razumijevanja ide od najmanjeg - aha, evo ti upaljač, preko onih standardnih - pa dobro, i meni se dopao Koeljo, do onih koji dostižu nivo pravog razumijevanja dvoje ljudi - uredu je, ako ne voliš da mi pivo zaudara iz usta, neću ga piti.
Ipak problem razumijevanja se krije u obrnutoj situaciji. Naprimjer - pripalit ću ti ja, ili - ne moraš mi citirati Koeljove limunada rečenice, ipak imam preko 25 godina ili - popijmo pivo zajedno, onda neće smetati ni meni ni tebi.
Rekoh da bi ovo obostrano razumijevanje trebao biti jedan od najvažnijih ciljeva u životu. Jako je teško, sjećam se da sam nekada mrzio klarinetiste i trubače zbog tog preglupog B štima, dok nisam počeo da sviram trubu. Sreća pa sam sreo jednog klarinetistu koji je trpio fis mol zarad mog i Harisovog e mola. Danas ga je puno jednostavnije razumjeti, čak dovoljno da i ja sjednem i probam nešto iz njemu bliskog tonaliteta.
Pas ili mačka ne čitaju Koelja, niti piju pivo, niti sviraju klarinet. Razumijevanje njih mi je puno manji izazov od onih koje imam.
Neka mi oproste ljubitelji pomenutih, i sam sam jedno vrijeme dobro razmišljao o psu. Sabirao sam i oduzimao svoje slobodno vrijeme koje moram posvetiti njemu, novac koji mi treba za njegov ugodan život. Na kraju sam razumio da bi možda njima bilo teško razumjeti da nisam svaki dan tu, da mu ne dajem tri puta dnevno hranu i da ga ne izvodim svaki dan. Tu je njihov limit razumijevanja. Zato smo i drugačiji od njih.