Ima li taj laptop mejl?

Kad sam uzimao svoj prvi laptop, Stari me je pitao: "Ima li na tom laptopu mejl?". Jao Stari!
Nema smisla objašnjavati. Svako objašnjavanje vodi ka novim pitanjima. Ta nova pitanja bi opet tražila odgovore i objašnjavanja. Na kraju bi došli do zaključka da postoji jaz ne samo u generacijama, nego i u jeziku. Mislim, serveri i provajderi, aman zaman.
Jaz je bio između njega i njegovog Starog. To su one rečenice: "De Stari, može to i lakše, imaju i krstasti ključevi sad..." - "Šta ti meni imaš govorit, dodaj mi taj šarafciger!". "Jao Stari", konto je moj Stari, "postoje krstasti, ali nema veze. Ne mogu mu objašnjavati." itd., itd.
Jaz i budućnost? Recimo kada moj mali ode studirat u drugi grad, ja ću mu nekad doći u goste. Kada se fino izvalim na kauč, tražit ću daljinski. Za tih dvadesetak godina, moj će mali najvjerovatnije paliti televizor pljeskanjem ili govornom naredbom. Tadašnji jaz bit će još veći, pa ću sa ove pozicije biti zadovoljan kad bi mi rekao samo "Jao, Stari"!