Dejtonski sporazum mi liči na nedovršen seks. Kad se njeni nokti zariju u leđa, noge počnu sastavljati udarajući u bokove, lice uobličavati u najljepši izraz koji može napraviti i kad je pred konačnom blaženom ekstazom, on kao stane, sjedne i zapali cigaretu. Ona kao pita: "Šta je bilo?", on kao kaže: "Dosta smo propatili, daj nam sporazum da znamo kako ćemo dalje.".
Onda se sporazume - podijele vezu na entitete, svaki entitet ima pravo na svoje međunarodne odnose, konekcije sa komšijama i komšinicama, svoje sudove koje pristrasno sude savjesti i nacionalne identitete kojima hrane ego. Morel to tako?
More, ako je je on bogat ili ako je njezin babo bogat. Tada bi im moglo biti dobro i mirno. Mi ovdje imamo relativno jadan komšiluk. Ustvari, naš komšiluk i živi od nas. Da nema BIH, komšije ne bi mogle imati pozitivni ekonomski bilans.
"...impotentni su sretni..." |
Nema komentara:
Objavi komentar