Elis Bektaš - Ljubavni sendvič

Konobar pred njega spusti groteskno veliku šolju kafe, a njoj posluži predimenzionirani sendvič u duguljastom pecivu. Ona uze sendvič sa obe ruke i, gledajući vragolasto u njegove oči, gurnu jedan kraj duboko u usta, praveći pri tom grimasu na samoj granici ushićenja i ispušajući grleni zvuk nalik na "slurp".

On se skoro uvređeno ispravi u stolici, nervozno paleći cigaretu.

- Uživaš?

- O, da. Zar ne bi bilo divno osetiti ga u sebi ovolikog? zašuška ona.

- Pa da! A onda me ubeđuješ da sam ti ja dovoljan!

- Ama budalice, pa vidiš li da te zezam, šta bih radila sa ovolikim čudovištem? nastavi ona mazno.

Ali ovo tešenje je bilo izlišno. Štaviše, samo je razbuktalo još veći oganj u njegovom želucu, prvo ga topeći, a potom pretvarajući u staklo. Njen nestašluk napravio je predubok zasek i taj ožiljak neće zarasti više nikada, premda će ga još godinama lečiti, kao u kakvom sanatorijumu gde sklanjaju beznadežne slučajeve.

Kada su odlazili, pogledom ih isprati šejtan koji je tu radio na pripremi brze hrane.

- Budala. A samo je trebalo da poruči pljeskavicu, pa se ona ne bi usudila zavitlavati ga. Ali čovek nikad ne može da zna unapred.

Priča postavljena uz saglasnost autora. Ilustracija Besir Maglić.

Pročitaj još - Elis Bektaš - Došo Šejtan U Sarajvo