Koliko je gotivno i nadahnjujuće slušati njegove izvedbe makedonskih melosa u sitnim tonovima i brzim tempima koji sve do jednog zvuče tačno, precizno i doktorski odsvirano, toliko je očajno slušati njegove tekstove, harmonije i suhe distorzije.
Vlatko je i majstor akustične gitare. Majstor je sitnih tonova, preciznosti, tehničke discipline, melodijske konstantnosti u dinamici i stabilnog tona. Tu se ustvari nalazi slaba tačka Seira. Vlatko je u nekoliko intervjua povodom Seira izjavio da se polako udaljava od tehničkog sviranja, te se posvećuje ostalim aspektima muzike koje je zanemarivao. Mojne Vlatko, živ bio. Tekstovi na engleskom su prejednostavni i, usuđujem se reći, naivni. Oni na makedonskim su solidni (npr. na "Fokusiram i zumiram" i "Ljubovna činija"), zvuče blisko i toplo, baš onako kako sam i zamišljao album. Ustvari te pjesme su i jedina svijetla tačka - harmonije se tope lagano i blago, akustara zvuči tvrdo, električna gitara sa blagim reverbom zvuči toplo, a njegov glas savršeno dikcira i zajedno prave flojdovsku magiju. U ovom maniru je i "Točna adresa" sa tihom trubom u pozadini.
Takva mu muzika i leži. Američki duh na "Guitar tzar" ili "Hotel blues" je karikatura američke kulture. Budimo realni, Vlatko je Makedonac i ne leži mu kaubojski šešir, usna harmonika i očajni tekstovi na engleskom.
Sve u svemu, očekivao sam više od Vlatka. Godine gostovanja na tuđim albumima i tuđim projektima nisu mu dali da napravi stilski dosljedan album. Odvajanje od tehničkog sviranja je nešto što mu se nekada moralo desiti, ali ako je ovo to što smo dobili, onda mu neko treba reći - Vlatko, metronom na 240, otpipi Maršala i daj nam nešto dobro kao nekada!
Album možete poslušati ovdje.
Nema komentara:
Objavi komentar